Najnovije vesti

Preporučite ovo na:

U univerzalnoj sali Mesne zajednice ’’Veljko Vlahović’’, nedavno je otvorena prva samostalna izložba bagljašanina Voje Mrakovića. U prepunoj sali izloženo je 48 radova različitih slikarskih tehnika. Dok se još nisu stišali utisci sa uspešnog izlaganja Stevana Perića Bagljašani i Zrenjaninci, koji su se opet okupili u veoma impresivnom broju, mogli su ponovo da provedu veoma prijatno likovno-muzičko veče u kome su, u ambijentu Mrakovićevih slika učestvovali i Mirjana Mladenović, Goda Ondrej i prof. Ivica Petrov.

Platna manjeg formata, kao deo imaginarnog gardskog mozaika, predstavila su zanimljiv likovni svet prevashodno urbanih pejsaža.

U otvaranju ove slikarske manifestacije, koja svedoči o kontinuitetu kulturnih i društvenih aktivnosti Saveta ove mesne zajednice, učestvovali su Boba Božić, predsednica Saveta, književnik Zoran Slavić i Stanko Šajtinac, sekretar Saveza amatera opštine Zrenjanin.

463546546464565464654

SLIKARSTVO VOJE MRAKOVIĆA
ili
IZLAZAK IZ INTIME

Zrenjaninac, po duši i sopstvenom opredelenju, po profesiji inženjer šumarstva, zapravo zaljubljenik u prirodu ali i u urbane vedute, Voja Mraković, decenijama, u osami intime i porodičnom okruženju, svoj imaginativni i emotivni doživljaj građanskog ambijenta i urbisa prenosi na platna. Kao beleženje običnog i ličnog života. Unutar jedne vojvođanske sredine koja proživljava i preživljava meandre relativno mirnog života koji je nastao posle velikih Svetskih radova. Mraković to čini uporno, pedantno, nadareno i iskreno. Slika sliku svog sveta. Lica, ulice, zgrade, enterijere, mrtve prirode. Iz tople, ponekad probične i žuljave intime, koja može da bude i oblačna i rutinom zarobljena. Godinama, posle službenih obaveza, u popodnevnim i večernjim seansama njegova je kičica pisala nepretenciozne ali uverljive zapise o ljudima, prirodi i ambijentu u kome se dešava banatsko vreme. U tim je decenijama sazrevala njegova veština i brusio se autentičan likovni rukopis. Koji je sveden, realistički sigurana i oplemenjen nekom unutrašnjom toplinom.

Na samostalnoj izložbi koju je priredio u Mesnoj zajednici Veljko Vlahović ,Voja Mraković je zapravo izložio svoju umetničku pasiju - javnosti. I predstavio se kao nenametljivi, tihi ali uporni i verni likovni hroničar svoje varoši. Njegova dugogošnja '' tajna aktivnost'' postala je tako, na najbolji način, javno dobro. Slikovna hronika zrenjaninskih prizora. On slika crkve, ulice, portale zgrada, drveće, spomenike, kapije. Beleži svoje subjektivne projekcije grada koji živi u ovoj ravnici. 
U toj brojnosti uramljenog vremena i prostora, meni se ipak pogled i asocijacije zaleću na jedno platno koje prikazuje tipičnu građansku banatsku sobu: krevet, šivaća mašina, sto, stolica i neverovatno svetlo koje kroz zavesu unosi u ovaj tipičan ambijent neverovatnu i diskretnu količinu svetloplave. Koja ovom radu daje neodoljiv sezanovski štimung. I samo da je ovu sliku Mraković izložio, vredelo bi doći na ovaj likovni soare. 

За оне који воле парадоске, нека то буде први подстичај да прочитају и прегледају књигу инг. Војина Мраковића ''Зеленило Зрењанина''. Наиме, ова укусна, исцрпна и паметна књига о реткој, уобичајеној и ''конзумној'' флори у граду, боља је и сређенија од стања зелених површина у Зрењанину данас. Није, додуше, баш реткост да су књиге лепше од стварности, али нео чекивано је да разлика између стварног и ''затеченог'' у односу на некадаш ње и могуће, буде толико изражена. Прегледна, стручна, педантна, очигледно диктирана љубављу према струци, али и граду који се посматра, публикација ''Зеленило Зрењанина'', парадоксалношћу коју обелодањује, можде и без директне намере, постаје још драгоценија. Из књиге о дрвећу, његовој прошлости и садашњости, свему само треба додати још сличан запис о архитектури и урбанизму. Biće to довољно da можемо сазнати о томе како је овај град кроз векове живео, како се односио према својим грађанима, уметницима, становницима. Jer je zapis o arhitekturi i zelenim površina zapravo svedočanstvo o tome kako su ljudi u tom gardu živeli izgledali. Posle ove izložbe, sa razlogom se i Voja Mraković upisao u aktere ali i zapisničare ovog grada. Kao slikar i savremenik.

ujoiuo

ŽIVOPIS BEČKEREČKOG NASLEĐA

Među amaterskim likovnim stvaraocima ima onih, koji, tokom

vremena, iz raznih razloga odustaju u toj svojoj umetničkoj

avanturi, čak i po nekoliko puta, vraćajući se u nadi da im je

izbor bio pogrešan. Ima, na sreću retko, i onih koji, u prvom

dodiru s likovnim problemom odustaju za sva vremena. Ali, ona

neoficijelna,  umetnička  biografija  VOJINA  MRAKOVIĆA,

dokazuje da ima i onih, koji temeljno, čitavog svog života, od

prvog zanosa i ohrabrenja, vredno slikaju, čak vrlo uspešno,

zadovoljni svakodnevnim dijalogom sa svojim stvaralačkim

potomstvom, neopterećeni povremenim izlaskom u javnost i

njihovom prepuštanju sudu drugih. Posvetivši čitav svoj radni

vek plemenitom zvanju inženjera šumarstva, koje već, samo po

sebi, uz arhitekturu, podrazumeva određeni stepen oblikovanja

prostora, Vojin Mraković je bio u prilici da svoj likovni talenat,

koji nesumnjivo poseduje, neprestano upoređuje s određenim

likovnim ekvivalentima svoje struke, da iz te svoje lične

utakmice sačuva neophodna iskustva i saznanja, dragocena i za

jednu i za drugu stranu. Na taj način smo dobili priliku da se

upoznamo sa nizom vrlo kvalitetnih slika ovog autora,

najrazličitijih motiva, od intimističkih mrtvih priroda do složenih

pejzažnih i portretnih kompozicija, rađenih u gotovo svim

uobičajenim likovnim tehnikama, kroz respektabilnu vremensku

prizmu, gde se stečeno iskustvo diskretno sjedinjuje sa nekim

ranim, mladalačkim likovnim ozarenjima i željama. Ovom gradu,

za koji je, iskreno i intimno vezan, tako se odužio, kako svakinn

zasađenim drvetom, tako i slikama njegovih prepoznatljivih

veduta. Likovna publika upoznala je, posle Koste Eliota, Vanjeka,

Braće Lucić i Štiklice, još jednog slikara odanog živopisnom

bečkerečkom nasleđu.

illij

Preporučite ovo na:

Izložba Stevana Perića

hfghfU čitaonici mesne zajednice ''Veljko Vlahović'' na Bagljašu u petak 10. februara 2012. otvorena je izložba Stevana Perića, pesnika i slikara iz Zrenjanina. Uprkos hladnoći i dubokom snegu, brojni posetioci i poklonici slikarstva Perićevog, prisustvovali su ovom kulturnom događaju koji je imao u sebi sve elemente pravog gradskog ekskluziviteta. Izuzev prisustva medija. Koje nažalost postaje poslovično iako je zrenjaninska kultura daleko najbolji deo naše regonalne stvarnosti.

Izložba Perićeva je neobična, provokativna i likovno sadržajna. Neobična po veličini islikanih povr šina jer petnaestak slika ispunjavaju kompletan vizuelan prostor. Sadržinom koja  vizuelno i  značenjski izaziva dramatičnost. Provokativna - po sadržini koja dominira platnima – život, istorija, mit i metafora, i to prevashodno sa literarnom podlogom elementi su ovih monumentalnih artefakta. Koji nasuprot vladajućeg mejnstrima beskompromisno zagovara figuraciju. Zaumni humor, aluzija na prošlost i velike slikarske uzore, smela upotreba naturalističkog i pre svega vera u ono što radi neke su od odlika ovog Perićevog izlaganja.

Opširnije...

Štampa PDF

Preporučite ovo na:

 

Bogatstvo različitosti

Etno festival Banatska priča

27-28.maj 2011

…mnogo je više nego Banat…

…više je nego jedna priča…

Ovo je priča svih nas…


Dana 27. i 28. maja 2011. godine održao se 5. po redu Etno festival „Banatska priča“.

Na parkingu i platou Mesne zajednice „Veljko Vlahović“, a u organizaciji Mesne zajednice i Udruženja građana „Asocijacija za razvoj Veljko Vlahović“, osvanuli su sokaci Banata.

Inicijativa ovog festivala krenula je 2007. godine kada su žene Udruženja “Suncokret” sa Bagljaša organizovale okupljanje promotera tradicije i folklora Banata, sva etnografska obeležja prostora, ruralno nasleđe Banata, kao i savremene programske sadržaje sa kojima tradicionalno prerasta u savremeno. Tako je bilo pre pet godina, a tako je bilo i proteklog vikenda.

Iz godine u godinu, festival je sticao sve veću popularnost, kako kod posetilaca tako i kod izlagača. Ne samo iz Banata, već i iz cele Vojvodine, pa i delova Srbije, dolazili su izlagači, negovatelji tradicionalnih vrednosti, starih zanata, narodnih rukotvorina, gastronomskih specijaliteta i slično. Kulturno-umetnički program i muzički sastavi, nastupi dece i omladine, običaji, rituali i stvaralaštvo ukazivali su na multinacionalnost i multikonfestionalnost, baš onakvom kakav je Banat i kakva je Vojvodina.


Iako ne baš svakidašnje, ovaj etno festival je programski obuhvatio i sadržaje koji su uneli novinu, ne samo u Banatsku priču, već i sve festivale sličnog karaktera. Tako je prvi dan festivala bio posvećen sportu i ekologiji. Jedina povezanost sa festivalom bio je pojam “tradicija”, jer sport u gradu Zrenjaninu ima dugu tradiciju koja je iza sebe ostavila, ali i dalje proizvodi vrhunska sportska imena.


Trka zadovoljstva, u organizaciji Atletskog kluba “Banat”, pod rukovodstvom Pere Tankosića i Nikole Torbice, okupila je učesnike svih uzrasta, od najmlađih, predškolskih ustanova, preko osnovnih i srednjih škola, juniora, seniora, invalidnih lica, do veterana. Od ukupno 1.000 učesnika, u 19 trka, osvojeno je 52 medalje:

 

"Trka zadovoljstva"
Predškolske ustanove
150 m / devojčice 150 m / dečaci
1 . Barišić Nađa 1 . Kostić Ognjen
2 . Krtinić Kristina 2 . Radosav Oliver
3 . Gligorin Nađa 3 . Kepić Nikola
Osnovne Škole 1. i 2. razred
200 m / devojčice 300 m / dečaci
1 . Radončić Ema 1 . Vasić Vitomir
2 . Jotić Mila 2 . Tamaši Marko
3 . Velisavljev Adrijana 3 . Mihajlović Marko
300 m / dečaci
1 . Gajilović Stefan
2 . Petković Nikola
3 . Jerinić Vanja
Osnovne Škole 3. i 4. razred
400 m / devojčice 500 m / dečaci
1 . Kostović Milica 1 . Milošević Aleksa
2 . Šujica Jana 2 . Vržina Luka
3 . Vuletić Una 3 . Kerlec Nikola
Osnovne Škole 5. i 6. razred
500 m / devojčice 600 m / dečaci
1 . Pruginić Jasmina 1 . Oljača Aleksandar
2 . Filep Aleksandra 2 . Gatarić Saša
3 . Sekulić Nadežda 3 . Gligorin Đorđe
Osnovne Škole 7. i 8. razred
800 m / dečaci
1 . Šućur Miloš
2 . Radović Jovan
3 . Rakić Filip
Srednje Škole 1. i 2. razred
600 m / devojčice 600 m / dečaci
1 . Ješin Jovana 1 . Tot Janoš
2 . Tot Livia 2 . Putić Nenad
3 . Manojlov Sanja 3 . Miletin Aleksandar
Srednje Škole 3. i 4. razred
800 m / devojčice 1000 m / dečaci
1 . Koso Izabela 1 . Krndija Ivan
2 . Kljajić Marija 2 . Paun Filip
3 . Nađalin Nina
1.500 m / Juniorke 5.000 m / Juniori
1 . Janković Dragana 1 . Vaštag Denis
2 . Pruginić Jasmina 2 . Jeličić Nemanja
1.500 m / Seniorke 5.000 m / Seniori
1 . Sivački Ivana 1 . Milovanović Miloš
2 . Tatalović Jelena 2 . Milovanović Marko
3 . Mančić Saša
Trka invalidnih lica
Šipka Zoran
Mrđa Milan

 

 

 

 

 

 

 

 

 

"Trka zadovoljstva"

 

 

Kampanja Isključi plastiku (Plastic Off) Asocijacije mesnih zajednica grada Zrenjanina i koordinatora projekta Radeta Vasiljevića, sa oko 30 volontera delilo je letke, priveske od pustovane vune i nalepnice sa ciljem podizanja svesti o zaštiti životne sredine, a tako i značaju ukidanja plastičnih kesa i njihovoj što manjoj upotrebi na prostoru Grada Zrenjanina, opštine Žitište i Kovačice.

 

Kampanja "Plastic off"

 

Brojni prolaznici i učesnici festivala odazvali su se i ovom pozivu, koji je bio propraćen i izložbom torbi, pravljenim od prirodnog materijala pod nazivom "Dorbe torbe", koordinatorke Danke Ječmenice.

 


 

Baletski studio "Delfina"


 

Etno festival Banatska priča je u večernjim satima bio domaćin i gost izložbi koju je organizovao Istorijski arhiv i Narodni muzej Zrenjanina: "Banat je kao priča". Nesvakidašnji gest u saradnji ustanova kulture sa mesnom zajednicom otvorio je vrata kulture širem građanstvu.


 

 

Izložba Narodni muzej i Istorijski arhiv Zrenjanina

 

Večernji koncerti lokalnih sastava, sa rok scene imali su za cilj da afirmišu i podrže rad mladih bendova. Pored grupa Šišarke i Empathy, gostovala je i novosadska grupa (poluzrenjaninskog karaktera) Zbogom Brus Li.

*

* *

SUR „Trofej“


Nijedno selo, pa ni ovo naše banatsko, ne bi bilo autentično kada ne bi imalo barem jednu kafanu. Mi smo imali tu privilegiju da nam u sokak dođe Darko Ostojin i da nam prenese deo atmosfere kakva je svakodnevno u Trofeju, kod Stajićeva. Pekli su se čvarci, pripremao Banatski fruštuk, pilo se domaće vino i rakija... a sve to za astalima šarenim, okruženim tarabama, baš kao u nekom svom domaćinstvu. Trofej nam nije bio jedino restoran, on nam je pružio i sve svoje kapacitete kako bi se emisije i razgovori sa gostima odvijali upravo iz Ljubišinog sokaka. I, priznaćemo, te su priče bile najduže i najslađe... valjda se nikome nije odlazilo. Pa, ne bi ni mi, da nismo morali...

 

Autentičan kulturno-umetnički izraz Etno festivala ove godine je prepoznat kao nova vrednost na turističkoj mapi Srbije, tako da se festival od ove godine nalazi i u Kalendaru manifestacija Turističke organizacije Srbije.

 

Preko 90 izlagača, sa 200 pojedinaca, i 2.000 učesnika, aktiva žena, asocijacija, individualnih proizvođača i samostalnih i zanatskih radnji bilo je smešteno u dva banatska sokaka. Jedan je bio "Ljubišin sokak", Restorana “Trofej”, koji je nudio autentičnu vojvođansku kuhinju, u autentičnom seoskom ambijentu, koji je delom bio ukrašen najlepšim vezovima, pogačama, pitama i kolačima, nošnjama i pesmom izlagača, dok su u drugom sokaku bile smeštene, između ostalih i radionice starih zanata: tkanja, pačvorka, pustovane vune i pletenja korpi.

 

Dok su sa jedne strane izložbeni štandovi predstavljali prave male izloge, ukrašene vezovima, tkanim predmetima, pokućstvom i odevnim predmetima, bogatom trpezom nacionalnih kuhinja, sa druge strane, okupljeni oko svojih bakrača i vatrica, kuvari su pripremali svoje specijalitete. Organizovano je takmičenje u tri kategorije: riblja čorba, gulaš i paprikaš. Kuvalo se do ranih popodnevnih časova, kada je žiri u sastavu: Greguš Jožef, Nemanja Mitrović (delegat generalnog sponzora festivala GOMEX) i Katarina Halasović, proglasio pobednike. Prva mesta odneli su:

· Pabdai Zoltan – u kategoriji Riblja čorba,

· Šijački Nada – u kategoriji Paprikaš,

· Đurđević Dragan – Mrca – u kategoriji Gulaš.

 

Istovremeno i žiri za pekarske i konditorske proizvode nije imao lak zadatak. Veliki broj takmičara odazvao se na učešće. Žiri u sastavu: Olgica Velimirov, Branka Ljiljak (za pekarske), Stanišić Ristić i Katarina Milojević (za konditorske), za prva mesta izglasali su, u kategoriji:

· Konditorski proizvodi (slatko) - Udruženje žena "Dolovke", Dolovo,

· Pekarski proizvodi (slano) - Udruženje žena grada Zrenjanina – Bagljaš.

 

Ovde nije bio kraj žiriranju. Organizator se pobrinuo da ove godine dodeli diplome i nagradi Najatraktivniji nastup na festivalu, Etno centru “Suncokret” sa Bagljaša, potom Prvo učešće na festivalu – Podrum vina Probus iz Sremskih Karlovaca, ali i Prijatelju festivala, SUR “Trofej” iz Stajićeva.

Vredne nagrade otišle su i brojnim izlagačima i učesnicima festivala koji su učestvovali u igranju Banatske tombole, po prvi put organizovane na festivalu.


Ovogodišnji festival, pored novog ruha, imao je i programskih inovacija. Neke smo spomenuli, a ovoga puta ističemo i direktan prenos festivalskog programa na Radio Zrenjaninu. Tom prilikom je prisutnima i slušaocima predstavljena knjiga "Banat je kao priča", respektabilno delo, koje je s’ ponosom organizator festivala realizovao u cilju obeležavanja svog prvog jubileja – 5. rođendana. Uredništvo Lista Zrenjanin se takođe obratilo i radio talasima uputilo sve pohvale o knjizi i festivalu, a potom je rukovodioc projekta “Put vina Srbije“ iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Zoran Rapajić poveo priču sa vinarima Boškom Kojčićem, Šomođi Šandorom i Vukašinom Tolmačom, o vinima Banata i njihovom uključivanju i afirmaciji u okviru aktuelnog projekta.

Drugo veče festivala obeleženo je nastupima Ženskog harmonikaškog sastava „Meškarke“, Gajdaša iz Sivca, tamburaškog orkestra "Romansa" iz Novog Sada i legendarne grupe "Garavi sokak", koja obeležava 20 godina svog postojanja.

 

Ovim nismo završili predstavljanje proteklog festivala. Ali sačuvaćemo nešto i za naredni put, a do tada Vas pozivamo da se pripremite za narednu Banatsku priču na Bagljašu.

 

Do tada, mi ćemo pripremiti film "Banatska priča", u produkciji agencije “Cube production”, a u cilju afirmacije festivala i na sajmovima i nastupima Mesne zajednice “Veljko Vlahović” i Asocijacije za razvoj “Veljko Vlahović”.

 

Pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, Grada Zrenjanina, JP “Turistički centar” i Asocijacije mesnih zajednica Grada Zrenjanina, a u najvećoj meri, zahvaljujući generalnom sponzoru Etno festivala “Banatska priča” 2011. GOMEX doo, koji je nesebično podržao svaku inicijativu organizatora u skladu sa ciljem festivala, ovogodišnji festival je na najbolji način proslavi svoj prvi jubilej !


Zahvaljujemo se i prijateljima festivala,  Te-To – Zrenjanin,  “Mlekoprodukt” – Zrenjanin,  “Mrkšićevi salaši”,  fabrika kože “Dafar”,  DO “Izolir”,  fabrika ulja “Dijamant”,  “Biser”,  “Unijapak”,  “Agroživ”,  “Carska bašta”,  “Daruši”,  “Vrnjačka banja”,  “Kaštel” – Ečka,  banja “Rusanda”,  list “Zrenjanin”,  pekara “Zlatni klas”,  knjižara “Teatar”,  “Naj radionica”,  “Elektro Lumen”,  “Kipsi”,  picerija “Koš”.

U ime organizacionog odbora: Bosiljka Boba Božić – predsednik,  mr Ana Pandžić – organizator,  Dejan Miladinov,  Barbara Miladinov,  Saša Samolovac,  Zoran Slavić,  Radovan Vuletin,  Angelina Šujica,  Goran Lukić,  Milosava Lukić,  Đura Đorđev,  Jasmina dr Đorđev,  Marija Janković,  Darko Šarović,  Otilija Zarin Ručka…

Kalendar

Previous Month December Next Month
pon uto sre čet pet sub ned
0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0

Slučajna slika

p8070191.jpg